Доста је било судија по мери моћних, политике и закона без душе. Време је да се суд врати народу — да поново постане место истине, достојанства и правде, а не страха, притиска и интереса.
Сваког дана у Србији људи се притварају на основу речи, наговештаја, лажи и интереса, а не на основу доказа. Невини људи проводе месеце, па и године у притвору, док им још није ни подигнута оптужница, нити је започело суђење. То није правда — то је злоупотреба моћи.
Сваки човек, био невин или осуђен, има право на хумане услове и поштовање достојанства. Затвори не смеју бити места понижења, болести и очаја. Држава која то допушта — губи своју људскост.
После одслужене казне, човек има право да поново живи као грађанин — да ради, учи и ствара. Без истинске ресоцијализације, друштво гура људе у нове грешке уместо да спречава рецидив.
Такозвани члан 55а Кривичног закона уводи аутоматско повећање казне за свакога ко је раније осуђиван, без обзира на тежину новог дела. Тако човек може добити године затвора за ситну крађу или ненасилно дело само зато што је већ једном био кажњен. У земљама попут Аустрије, Немачке и Шведске, судије задржавају право да сразмерно одмере казну и узму у обзир све околности. Правда није аутомат нити формула — члан 55а мора бити ревидиран или укинут.