Независност и правичност судског система

Без транспарентног правосуђа нема правде. Грађани морају да знају како се бирају судије и тужиоци, како се троши новац и зашто се одлуке доносе управо тако.

Правосуђе је формално реформисано, али у пракси и даље није довољно отворено, није довољно образложено и не улива поверење грађанима. Када су поступци затворени, критеријуми нејасни, а подаци непотпуни — правда постаје недоступна.

Шта је данас највећи проблем?

Грађани немају стабилан и јасан увид у рад судова и тужилаштава. Важне информације се ретко објављују, конференције готово не постоје, финансијски подаци су често нејасни, а избор носилаца правосудних функција није довољно јаван.

• Нема уједначеног и јасног система објављивања информација.
• Грађанин често не зна где да нађе податак, коме да пише и да ли ће добити одговор.
• Одлуке о избору кандидата сувише су уопштене и без стварно мерљивих образложења.
• Транспарентност се често своди на форму, а не на стварну јавну контролу.

Када је систем затворен, последице плаћају грађани

• пада поверење у судове и тужилаштва
• расте сумња у политички утицај и злоупотребе
• слаби право на правично суђење
• грађанин остаје без осећаја да правда важи једнако за све

Правосуђе мора бити видљиво, објашњиво и одговорно — иначе није стуб правне државе него затворен систем.

Колико је правосуђе стварно видљиво?

Шта јавност заиста види у информацијама о раду?

Избор судија и тужилаца мора престати да буде затворен процес

Није довољно да јавност види коначно гласање. Јавност мора да види и критеријуме, разговоре, образложења и рангирање. Ако је кључни део поступка сакривен, онда грађани не могу да провере да ли је изабран најбољи кандидат.

Судови и тужилаштва морају редовно објављивати информације о предметима од јавног значаја, саопштења, статистике и јасна објашњења свог рада.

Судови морају радити пред очима грађана.

Интервјуи, процене и кључне фазе избора морају бити јавни, снимљени и образложени. Одлуке морају бити индивидуализоване и мерљиве.

Сваки избор мора бити јаван и образложен.

Буџети, плате и јавне набавке морају бити ажурни, јасно датовани и лако читљиви. Не сме бити празних поља и нејасних периода.

Сваки динар правосуђа мора бити видљив јавности.

Комуникација са јавношћу не сме бити успутан посао. Свако тужилаштво и сваки суд морају имати обучено и доступно лице задужено за јавност.

Грађанин мора знати коме да се обрати и добити одговор.

На сајтовима свих судова и тужилаштава морају постојати исте врсте информација, исти формат и исти стандард доступности.

Правосуђе не сме бити хаос — већ један систем.

Када институција не објављује податке, не ажурира информатор или избегава одговоре, мора постојати јасна одговорност руководилаца и овлашћених лица.

Ко крије информације — мора сносити последице.

Шта треба мењати одмах?

• редовно објављивање информација о важним поступцима
• стандардизација садржаја сајтова судова и тужилаштава
• редовно и стварно ажурирање информатора о раду
• боље електронске базе и лакши приступ документима
• професионализација комуникације са медијима и грађанима
• јасна правила и одговорност за нетранспарентност

Правосуђе мора поново служити јавности

Независно правосуђе није само питање закона, већ и питање јавности, одговорности и поверења. Када је рад институција јаван, када су критеријуми мерљиви, а одлуке образложене — тада грађани поново стичу веру у државу.

Без јавности рада нема поверења. Без поверења — нема правде.